Aritmija srca ili tahikardija?
Aritmija označava nepravilan rad srca. Često se koristi i kao sinonim za ubrzan rad srca – tahikardiju.
Arimija, nepravilan rad, može biti uzrokovana preskakanjima srca kada je u osnovi ritam pravilan (sinusni). Drugi tip aritmije jeste pojava električnih impulsa van sinusnog čvora, kao što je atrijalna fibrilacija. Tada se proizvodi veliki broj električnih impulsa u prtkomorama srca, koji se, sa manjim ili većim usporavanjem, provode u komore. Srce tada radi nepravilno, a taj rad može biti ubrzan ili usporen
Koji su simptomi aritmija?
Ako je aritmija manifestovana ubrzanim i nepravilnim radom srca, simptomi zavise od osnovnog oboljenja. Uglavnom je praćena osećajem lupanja, udaranja u grudima, treperenja, a skoro uvek izaziva paniku i strah od daljeg pogoršanja (infarkt srca na primer).
Ako postoji neko strukturno oboljenje srca (angina pektoris, srčana slabost), može doći do pogoršanja osnovne bolesti, pojave bola u grudima ili gušenja.
Ako je praćena usporenim radom srca, najčešća tegoba je zamor. Tada srce ne može da podigne frekvencu u skladu sa potrebama organizma u fizičkoj aktivnosti. Ako postoje i pauze u radu srca, simptomi mogu biti i nesvetice, vrtoglavice ili gubitak svesti
Da li su aritmije opasne?
Aritmije su pre svega jako neprijatne, posebno kod pacijenata koji imaju i drugo kardiološko oboljenje. Ukoliko postoje pauze u radu srca, može doći do krize sveti i do povređivanja prilikom pada.
Ako pacijent boluje od angine pektoris, aritmija ili tahikardija može da provocira infarkt srca. Ako se leči zbog srčane slabosti, mogu izazvati pogoršanje bolesti, pa čak i edem pluća.
Aritmije, tahikardije, koje nastaju u srčanim komorama (komorska tahikardija i komorska fibrilacije) skoro nikada ne nastaju na zdravom srcu. Ne retko su uzrok naprasne srčane smrti. Njihova pojava ukazuje na potrebu za daljom kardiološkom dijagnostikom i lečenjem, u cilju otkrivanja drugih oboljenja srca: infarkt srca, ožiljak od infarkta, angina pektoris, srčana slabost (kardiomiopatija)
Šta je uzrok aritmija?
Neke životne navike mogu izazvati preskakanje srca ili aritmije. Tu spada nedovoljno spavanja, napici sa kofeinom (kafa, koka-kola, energetski napici), stres.
Strukturna oboljenja srca, kao što su angina pektoris, srčana slabost, infarkt srca, kao deo svoje kliničke slike ili komplikacija imaju aritmije. Neka urođena molekularna ili genetska oboljenja srca ( kao na primer aritmogena displazija desne komore), kao svoju prvu manifestaciju imaju aritmije-tahikardije.
Neka endokrinološka oboljenja (hiper ili hipotireoza), dijabetes, ili druge bolesti metabolizma, zatim anemija, pa čak i trudnoća, u svojoj kliničkoj slici mogu imati poremećaje ritma srca.
Kako se dijagnostikuju aritmije?
Kao i za sve tegobe u kardiologiji, najvažnija je dobra anamneza (razgovor sa pacijentom).
Zatim se pristupa kardiološkom pregledu (auskultacija slušalicama i EKG), nakon čega je potrebno uraditi i ultrazvuk srca. Ovim se dobija mnogo korisnih informacija o osnovnoj električnoj aktivnosti srca, stanju srca kao pumpe, preležanom infarktu, srčanoj slabosti itd.
Holter EKG je neophodni deo ovog pregleda, jer se pojedine aritmije javljaju povremeno, kratko, i ne moraju da budu izražene prilikom pregleda.
Kako se leče aritmije?
Prvi način lečenja je medikamentni, odnosno primena lekova. Lekovi, antiaritmici, se propisuju u zavisnoti od tipa aritmije i postojanja pridruženog oboljenja srca.
Drugi način lečenja je interventni. To znači da se nekom intervencijom pristupa lečenju aritmija.
Jedan od tih interventnih načina lečenja je ugradnja pejsmejkera. Oni se ugrađuju ukoliko je u osnovi usporen rad srca, ili kombinovano, usporeno-ubrzan rad srca (tahikardno-bradikardni tip), kada je neophodna ugradnja pejsmejkera radi bezbedne primene antiaritmika. Postoje i pejsmejkeri koji prekidaju tahikardije koje izazivaju naglu srčanu smrt. To su defibrilatori. Oni prekidaju ove tahikardije elektrošokom i tako spasavaju život pacijenta.
Drugi interventni način lečenja su različiti oblici ablacije, kada se kateterima ulazi u srce, identifikuje ishodište poremećaja ritma srca, i „preseca“.